Moodle Pravni

Uvod u pravo je predmet na prvoj godini studija, na kojem studenti stiču znanja o osnovnim pojmovima teorije države i prava.

Вежбе из Упоредне правне традиције код доц. др Нине Кршљанин.

Слободно постављајте сва питања у вези са курсом и предметом!

aleksandar.cvetkovic@ius.bg.ac.rs

У оквиру овог курса објављиваће се материјали намењени студентима који вежбају Уставно право.

За више података обратите ми се на: aleksa.nikolic@ius.bg.ac.rs 

Вежбе из српске правне историје код сарадника у настави Ђорђа Степића.

Студијска група из Српске правне историје код проф. др Зорана Мирковића, доц. др Нине Кршљанин и доц. др Душана Ракитића.

Курс по Истории сербского права для русскоговорящих студентов. Основная информация, материалы, форум для вопросов. 

Овај курс воде асистенткиња Валерија Дабетић и демонстратор Мила Ђорђевић.

Pojam krivičnog procesnog prava

Pojam krivičnog postupka

osnovni šematski prikaz kroz faze tipičnog krivičnog postupka

У оквиру овог курса објављиваће се материјали и презентације намењене студентима који вежбају предмет Међународно јавно право.

Upravno pravo - studijska grupa kod Vuka Cucića

Vežbe iz Upravnog prava kod Vuka Cucića.

. 8. април - 15. април 2020.

ГОВОРНИК

Пошто смо у претходним блоковима сагледали важност физилких особина беседника (пре свега излед и глас) и како о тим својствима треба повести рачуна, на ред долаз тзв. духовне особине беседника. Другим речима, ради се о различитим својствима која једна личност треба да поседује или да их стекне и усавршава, јер у великој мери од њих зависи успех његовог беседничког наступа.

први блок - духовне особине говорника (личност, personality)

Када се у уџбеницима реторике, али и public speaking уџбеницима говори о овим особинама, та листа је увек прилично дугачка. У питању су различити елементи који карактеричу личност говорника, који могу бити урођену, али тајна је у томе да на свакоме од њих донекле треба и радити. Неки људи и у свакодневном наступу су познати као шармери, занимљиви ликови, док су неки други помало досадни и „сморени", нединамични. Без обзира у коју категорију себе сврставате (а најчешће људи сами себе сврствају негде између те две крајности), малим радом на појединим елементима може се много постићи.

Увереност и знање.- Једна од најважнијих претпоставки за успешан говор је увереност у оно о чему се говори односно «убеђење», како то назива Нушић, и при том цитира Гетеа: «Ако беседа не потиче из душе, она и поред све своје лепоте, неће победити срца слушалаца». Увереност коју треба поделити са публиком, може се и мора темељити на личном искуству и на добром познавању предмета - знању. Зато увек треба за тему говора бирати тему у коју беседник уистину верује, која га мотивише и о којој жели да подели своје мисли са другима - наравно, да би их убедио.

Самоувереност (самопоуздање).- Из уверености скоро непосредно следи самоувереност. Публика већ на први поглед препознаје беседника који је сигуран у себе, и то не само у своје говорне способности, него и у заснованост онога о чему говори. Многи сматрају да се самопоуздање првенствено стиче сузбијањем треме, вежбом, и низом других формалних поступака. То је потпуно тачно, и о томе ће посебно бити речи. Али се при том не сме заборавити да се самоувереност заснива на садржини беседе у чију поруку беседник уистину верује. Тек то даје пуну сигурност беседнику. Због тога су увереност и самоувереност у директној корелацији.

Образовање.- Цицерон Цицерон и Квинтилијан сусматрали да је образовање једна од неколико најважнијих духовних особина беседника, мада public speaking приручници ову особину скоро и не помињу.  Колико год да је време у коме живимо убрзано и површно, и данас слушаоци поштују говорника из кога извире ерудиција, начитаност, раскошна општа култура. Говор таквих људи оставља повољан укупан утисак, изазива поверење код слушалаца, некад чак и дивљење. Познавање историје, политике, књижевности, уметности, филозофије, лексике, етимологије  - све су то лепе особине које могу бити корисне беседнику, јер ће на основу њих он бити у стању да говор учини занимљивијим, илустративнијим и уверљивијим. Пошто се те особине изграђују у дугом временском периоду, public speaking уџбеници нуде бржи излаз: утисак образованости се може постићи употребом разноврсних збирки цитата, мисли, изрека, сентенција, итд.

Задатак - научите још пет нових изрека са оног списка Цицеронових мудрости, који и овде понављамо:

Inter arma silent leges (Pro Milone 4, 10) - Док траје рат, закони ћуте.

Male parta, male dilabuntur (Philippicae II, 27, 65) - Злом стечено, злом пропада.

Omne malum nacens facile opprimitur: inveteratum fit plerumque robustius (Phillipicae V, 11, 31) - Свако се зло лако савлада у почетку, кад остари обично постаје снажније.

Pecunia nervus belli (Philippicae V, 2, 5) - Новац је нерв рата.

Mortem effugere nemo potest (Philippicae VIII, 10, 1) - Смрти нико не може утећи.

Posteriores cogitationes sapientiores solent esse (Philippicae XII, 2, 5) - Каснија размишљања су обично паметнија.

Ubi bene, ibi patria (Tusculanae disputationes 5, 37) - Домовина је тамо где је добро.

Salus populi, suprema lex (De legibus  3, 3, 8) - Спас народа је највиши закон.

Praeterita mutare non possumus - Прошлост не можемо изменити.

Amicus certus in re incerta cernitur (De amicitia 17, 64) - У несигурној ствари се показује сигуран пријатељ.

Cui dolet meminit (Pro Murena 20, 42) - Kога боли, тај се сећа.

Dubitando ad veritatem pervenimus - Сумњајући долазимо до истине.

Et monere et moneri proprium est verae amicitiae (De amicitia 6, 25, 29) - Особина правог пријатеља је да опомиње и да прихвата опомене.

Ex duobus malis minimum elegi (De officiis  3, 1, 3) - Од два зла изабери мање.

In plerisque rebus mediocritas optima est (De officiis 1, 36, 130) - Средина је најбоља у многим стварима.

Aequitas lucet per se(De officiis 1, 9, 30)- Правичност светли сама по себи.

Ne maior poena quam culpa sit (De officiis 1, 25, 89) - Нека казна не буде тежа од кривице.

Prohibenda maxime est ira in puniendo - При кажњавању, највише треба избегавати срџбу.

Nulla praecepta firma et stabilia (De officiis 1, 2, 6) - Ни једно правило није стално и непроменљиво.

Oderint dum metuant (De officiis 1, 28, 97) - Нека ме мрзе, само нека ме се боје.

Ut sementem feceris, ita metes (De oratore 2, 65, 261) - Како посејеш, тако ћеш жети.

Minime sibi quisque notus est (De oratore 3, 9, 33) - Свако себе најмање познаје.

Nosce te ipsum (Tusculanae disputationes 1, 22, 52) - Упознај самог себе.

Stultitia excusationem non habet (De oratore 1, 27, 125) - Лудост нема оправдања.

Тria videnda sunt oratori: quid dicat et quo quidque loco et quomodo - Говорник треба да води рачуна о три ствари: шта говори, на ком месту и на који начин

Темперамент и владање собом. - Темперамент беседника се директно одражава на његов говор. Још је Хипократ уочио постојање четири основна типа темперамента, на основу чега се људи деле на колерике, сангвинике, флегматике и меланхолике. Они који себе препознају као колерике и сангвинике, треба да раде на умиривању свог беседничког хабитуса (нарочито коришћењем цезуре), а флегматици и меланхолици ће постићи видан напредак уколико повећају динамику говора и сугестивност (снажењем темпа, гласности, интензитета, говором лица и тела, итд.).

Бес и гнев често одликују темпераментне особе, поготово на нашим просторима. Поготово после свега што се десило последњих деценија, многи људи су постали «шетајуће бомбе», особе снажних и плаховитих емоција, спремни да лако улазе у конфликт, па и да посегну за озбиљнијим оружјем но што је груба реч. Али, бес је велики непријатељ доброг говора, и не само тога. Гнев је почетак лудила, једна је од многобројних Цицеронових изрека (Ira initium insaniae), а и римски песник Хорације, као и Сенека, бес пореди са краткотрајним лудилом (Ira furor brevis est).^[1] Зато је sophrosyne - самоконтрола била идеал коме се тежило у антици, зато је Шекспир опомињао да треба слушати свој разум, а не свој гнев, зато је Марк Твен на ту тему дао њему својствен савет:  када сте бесни, бројте до четири, а када сте много бесни, опсујте (али у себи). "Неказана реч је златна", упозоравао је и Толстој. Давно је речено да је човек господар неизговорене речи. А све се може рећи, само на пригодан начин. И кад вас неко наљути и желите да му одмах одговорите истом мером и на исти начин, сетите се старих мудраца.

други блок -сугестивност и духовитост

Ове две особине су вероватно најважније од свих претходних, али ипак само спој свих духовних особина даје најбољи резултат.

Сугестивност («говор из срца»).- Лако је рећи, а тешко је постићи. Сугестивност (persuasiveness) је доминантна особина коју очекује public speaking. Она доводи до највидљивијих резултата. То је, уосталом, врлина по којој се разликују добри и лоши глумци. А и у свакодневном животу, па и на нашим досадашњим face-to-face  часовима, били смо били сведоци до које мере је сугестиван наступ делотворан. Има људи који су по  својој природи веома сугестивни и, без икакве вежбе, убедљиво говоре о свим темама. Они који то нису, имају шансу: увежбавањем сугестивности могу се постићи одлични ефекти. «Ако хоћете да измамите сузу из мог ока, заплачите прво ви», сугерисао је римски песник Хорације својим колегама, али и беседницима. А и Квинтилијан је опомињао да само ватра може упалити ватру. Чак и најбољи садржај, изванредно сачињен текст, ако је изговорен без емоција и млитаво, осуђен је на неуспех. Зато, вежбајте сугестивност. Наравно, о овој особини и начинима на које се постиже сугестивност биће рећи и када се анализира трећи сегмент „беседничког тројства" - беседа и излагање беседе.

Задатак - станите пред огледало и изговорите пар реченица у којима питате декана „Када ће почети испитни рок и да то морате знати што пре". Поведите рачуна о томе да што израженије користите говор очију, гест, емотивност, мало осмеха...

Задатак: погледајте овај говор и нарочито обратите пажњу на говор очију и мимику, а размислите шта није добро у том говору. Како говорник користи цезуру, како гестове рукама?  

Духовитост и ведрина. - У свакодневној комуникацији свако ће радије поразговарати и поседети са особом која шири позитивне емоције и ведрину, која уме да се нашали, него са оном која је мрачна, намрштена и песимистична. Исти је случај и са беседничким јавним наступом. Слушаоци по правилу имају довољно проблема у свом животу, да им није потребан још и говорник који неће унети бар мало духовитости у свој наступ. Чак и о тешким темама се може говорити са одређеном дозом духовитости, ведрине и оптимизма. Тако ваља поступати поготово кад то тема беседе просто изискује. Има људи чија је природа таква да им осмех зрачи, а укупан психолошки статус преноси позитивну енергију и шири оптимизам. Али, има и оних других. То је она чувена разлика између песимисте и оптимисте, срочена у афоризам да исту чашу песимиста види као полупразну, а оптимиста као полупуну. А и велики енглески државник Винстон Черчил (1874-1965) је о томе оставио занимљиво запажање да песимиста види тешкоћу у свакој прилици, а оптимиста види прилику у свакој тешкоћи.

Као што је то случај и са другим духовним особинама, није лако од песимисте постати оптимиста, од смркнуте претворити се у веселу особу. Али, чак и депресивни људи, којих је нажалост све више, знају да буду веома духовити и занимљиви у друштву, трудећи се да своје проблеме бар не преносе на друге. Могуће је учинити крупније помаке у погледу свог психолошког статуса, или макар у томе како ће појединца околина да доживљава. Више веселих догађаја и анегдота, шала, вицева, духовитости и афоризама које ће беседник покушати да запамти и помене у адекватној прилици, више осмеха на лицу, оставиће неупоредиво повољнији ефекат на слушаоце него уколико се говорник препусти само својим негативним поривима. А и повратно, такав напор може постепено уносити мало ведрине не само у говор, него и у живот смркнутих. Уосталом, стиче се утисак да је Цицерон постао тако славан и велики говорник између осталог и због тога што је међу првима унео духовитост у своје беседе, чак и у оне где се дотле чинило да шалама нема места, нарочито у судски говор. Но, сигурно је да треба водити рачуна о врсти аудиторијума који треба претходно пажљиво проанализирати, па тек онда осмислити пар духовитости које ће постићи жељени ефекат. Ипак, веома се мора водити рачуна да се са духовитостима не претера, да се не преће у козерсто, глуматање, чак и неукус.Духовитост се не постиже само ефектима, већ и садржином говора. Врло озбиљне поруке се често најупечатљивије могу саопштити на духовит, понекад и помало саркастичан начин, који много више натера публику на размишљање и добро прихватање говора.

Задатак 1: погледајте један пример са веома престижног америчког такмичења у беседништву и донесите свој суд о том наступу. Довољна су само прва два-три минута да стекнете утисак -

Задатак 2.: сада погледајте говор једног нашег колеге са Такмичења у беседништву на Правном факултету, па упоредите та два наступа.

Курс се састоји у објашњењу основних елемената Малолетничког кривичног права, према систематици уџбеника проф. др Милана Шкулић, Малолетничко кривично право, Правни факултет Универзитета у Београду и "Службени гласник". Београд, 2011. 

Објашњавају се сви аспекти Малолетничког кривичног права, како материјалног, тако и процесног, али  и малолетничког извршног кривичног права, а такође се адекватна пажња поклања и основним моделима поступка према малолетницима и система малолетничког кривичноправног система у упоредном кривичном праву за малолетнике

Испиттну материју на основним студијама не чини цео садржај уџбеника, који има и карактер сложене и обимне научне монографије, већ само они делови текста књиге који се односе на позитивномалолетничко кривично материјално и кривично процесно право, те део који се односи на појам малолетничког кривичног права и основне моделе поступка према малолетницима у упоредном кривичном праву. 

Предавање се односи на основне кривичноправне и кривичнопроцесне аспекте организованог криминалитета, а у одређеној мери се пажња поклања и криминолошко-феноменолошким особеностима организованог криминалитета, као и основним правилима откривања, разјашњавања и доказивања кривичних дела која су у сфери организованог криминалитета. 

САОБРАЋАЈНО ПРАВО

Kroz ovaj kurs ćemo obraditi osnovne radnopravne i socijalnopravne institute. Cilj prezentacija jeste u tome da ukažu na ključne pojmove i pitanja na koja je potrebno obratiti posebnu pažnju prilikom pripreme ispita iz predmeta Radno pravo. 

Социјално право је изборни предмет на четвртој години основних студија, а студентима обезбеђује основна теоријска знања о циљевима и правним инструментима заштите од социјалних ризика, уз оспособљавање за разумевањесистема обавезног социјалног осигурања и социјалне заштите у Републици Србији.У том смислу се као основни исход предмета појављује упознавање студената с кључним правним и основним ванправним аспектима социјалне сигурности, као и њихово оспособљавање за правилно и потпуно разумевање социјалног права као инструмента социјалне правде и друштвене кохезије.

Садржајем курса обухваћене су следеће тематске јединице: Појам и предмет социјалног права; Потреба за социјалном сигурношћу; Појам и врсте социјалних ризика; Историјски развој заштите од социјалних ризика - недиференцирани методи заштите (приватна помоћ, штедња, премијско осигурање, грађанскоправна правила о одговорности за штету); Концепције заштите од социјалних ризика (Бизмарков и Бевериџев модел и њиховекомбинације); Извори социјалног права; Међународно уређивање заштите од социјалних ризика; Социјално осигурање, социјална сигурност, социјална заштита (одређење и разграничењепојмова); Појам, елементи и субјекти социјалноправног односа; Социјалне престације; Пензијско и инвалидско осигурање; Здравствено осигурање; Осигурање за случај незапослености; Добровољно осигурање од социјалних ризика; Борачко-инвалидска заштита; Социјална помоћ.

Курс треба да студенте упозна студенте са основним вештинама наступа пред националним и међународним судовима и арбитражама. У том смислу, курс представља својеврсну надградњу општег курса из умећа беседништва. Додатно, у зависности од правне области из које се изводи симулација суђења, курс је замишљен да студентима омогући продубљену анализу конкретне правне области. Нагласак је на проучавању упоредноправних решења, и, нарочито, судске и арбитражне праксе. Припрема за учешће на националним и међународним такмичењима из симулације суђења, саставни је део курса.

На овом курсу, професор Бранко Ракић ће заједно са асист. Маријом Влајковић објављивати задатке који се односе на материју и садржај часова из Међународних односа 2022. године. 

Све задатке можете "качити" у документу у оквиру одговарајућег задатка који ће бит задаван у току наредних недеља. 

Задатке који сте предали путем мејла професору Ракићу, не морате поново "качити" на Мудл. 

Срдачан поздрав свима

Асс. Марија Влајковић

Економска анализа права је изборни предмет четврте године  намењен студентима  који желе да продубе постојеће знање економије и боље разумеју економски аспект кључних правних института.

Овај курс омогућује студентима упознавање са основним појмовима и институтима права међународне трговине; сагледавање међународног пословног промета у свом тоталитету од правила којима држава регулише послове међународног економског промета до правила која проистичу из самог правног посла, укључујући правила решавања спорова; стицање практичних знања неопходних за бављење овом материјом.

Новим наставним планом Правног факултета Универзитета у Београду на IV години основних академских студија, у VIII семестру, предвиђена је као наставна обавеза  правна пракса и то као Пракса у правосуђу и управи или Пракса у привреди, која носи 3 ЕСПБ бода.

Пракса је обавезна за све студенте који су IV годину студија уписали почев од школске 2012/13. године, а који су студије уписали 2006. године или касније.

Predavanje je dostupno na linku

https://youtu.be/tvXTc5RfuyE

Основни појмови малолетничко кривичног права

Курс има за циљ да студенте упозна с правном природом економских и социјалних права и условима и препрекама за њихово делотворно остваривање и заштиту. Студенти се, у том смислу оспособљавају и за својеврсно вредновање радног и социјалног законодавства у светлу гарантија права на (достојанствен) рад, права на правичне услове рада, права на заштиту од неоправданог отказа, права на социјалну сигурност, као и права жена, деце и особа с инвалидитетом на посебну заштиту. Осим тога, у оквиру курса разматрају се и услови и препреке за делотворно уживање грађанских слобода и права на месту рада, као и строги услови за њихово изузетно ограничавање, а у светлу концепције о међуповезаности и недељивости људских права. У том смислу ће под окриљем курса бити анализиране и меродавне пресуде Европског суда за људска права и Европског суда правде (Суда правде Европске уније), као и "јуриспруденција" уговорних надзорних тела (Комитета за економска, социјална и културна права, Комитета експерата за примену конвенција и препорука Међународне организације рада, и Европског комитета за социјална права).

Други део курса посвећен је правној природи радног односа, те ће студенти бити у прилици да се упознају с кључним концецијама радног односа (уговорна, институционална, статусна и мешовита концепција), као и с потребом преиспитивања њихових основних поставки у светлу промена које се дешавају у свету рада,. Исто вреди и за све битне елементе радног односа, посебно за правну субординацију и (управљачку, нормативну и дисциплинску) власт послодавца, будући да радно право тежи помирењу послодавчевих овлашћења с правима и слободама запослених. Како је одређивање мере у којој ова права и слободе изузетно могу бити ограничени један од централних проблема савременог радног права, под окриљем курсаразматра се и питање мере у којој власт послодавца (и његова слобода предузетништва) може бити ограничена због остваривања права и слобода запослених.