Novosti

Još nema tema za diskusiju na ovom forumu



Dostupni kursevi

Uvod u pravo je predmet na prvoj godini studija, na kojem studenti stiču znanja o osnovnim pojmovima teorije države i prava.

Istorija rimskog prava i institucije rimskog privatnog prava

Dobrodošli su svi studenti: vežbači i nevežbači, stari i mladi, ljubitelji istorije i oni koji je uče ,,po dužnosti " :)

Ovde ćete moći da pronađete sav materijal koji vam može pomoći u spremanju ispita!

Kako koju lekciju budemo prelazili na vežbama, tako ću na kraju nedelje okačiti prezentacije sa naracijom gde ću ponoviti sve ono što smo prošli te nedelje na časovima, kao i druge materijale koji će vam biti od koristi.

I za kraj, jedno zlatno pravilo koje negujem bez izuzetka - nema glupih pitanja! Sve što vam ne bude jasno, tu sam da raspetljamo.

Srećno! 

Вежбе из Упоредне правне традиције код доц. др Нине Кршљанин.

Слободно постављајте сва питања у вези са курсом и предметом!

Predavanja iz Uporedne pravne tradicije u prepodnevnoj smeni.

aleksandar.cvetkovic@ius.bg.ac.rs

Курс је посвећен уставном праву као фундаменталној грани унутрашњег јавног права. Уставно право је правна дисциплина која обухвата основну и најширу материју правног нормирања, уставну материју. Отуда значај уставног права није одређен искључиво положајем устава као највишег правног акта, већ превасходно садржином ове дисциплине која проучава више разнородних али међусобно тесно повезаних области. То су: општа питања уставног права, функција и природа устава, уставна историја, државна власт, политичке институције, федерална држава, облици територијалне децентрализације, цивилно друштво, владавина права и судска власт. Главни циљеви курса су да студенти стекну основна, а по потреби, и продубљена знања из наведених области; да разумеју сложену природу уставних институција и појава; да се оспособе за правну анализу уставних (политичких) институција, не занемарујући социјално окружење из којег ове «извиру» и у којем се уобличавају и остварују итд.

Да би ови циљеви били остварени, водиће се рачуна о: 1) употреби догматско-правног метода као основног метода у проучавању уставних институција, али и о примереном коришћењу осталих метода правних и других друштвених наука; 2) равномерној заступљености три облика у којима се уставно право појављује (опште уставно право, позитивно уставно право и упоредно уставно право).

Уставно право је више теоријска него практична дисциплина. Ипак, током курса биће посвећена одговарајућа пажња и теоријској и практичној компоненти.

У педагошко-дидактичком смислу, курс се може поделити на три подцелине. Прва је уводни део у ширем смислу (на пример, предмет и извори уставног права, појам и врсте устава, доношење и промена устава, национална уставна историја, уставни циклуси, државна власт итд.) Друга подцелина су политичке институције. Трећа подцелина је релативно хетерогена и започиње изучавањем федералне државе, обухвата облике територијалне децентрализације, цивилно друштво, владавину права, судску власт, да би сам крај курса био посвећен тзв. «четвртој» државној власти, уставном судству као «чувару» уставности и законитости.

Најзад, овај курс је осмишљен тако да се студентима приближе вредности традиционалног уставног права, али и да се они обавесте о новим појавама и процесима у уставном праву.


У оквиру овог курса објављиваће се материјали намењени студентима који вежбају Уставно право.

За више података обратите ми се на: aleksa.nikolic@ius.bg.ac.rs 

Информације и материјали за вежбе из Уставног права.

Вежбе из српске правне историје код сарадника у настави Ђорђа Степића.



На курсу ће бити постављени материјали за вежбе из Српске правне историје у складу са планом рада који је објављен на почетку семестра.

Студијска група из Српске правне историје код проф. др Зорана Мирковића, доц. др Нине Кршљанин и доц. др Душана Ракитића.

Вежбе из Српске правне историје код доц. др Нине Кршљанин.

Слободно постављајте сва питања у вези са предметом, вежбама или испитом!

Курс по Истории сербского права для русскоговорящих студентов. Основная информация, материалы, форум для вопросов. 

Dobro došli na moodle stranicu stručne grupe iz predmeta Osnovi sociologije prava!

Овај курс воде асистенткиња Валерија Дабетић и демонстратор Мила Ђорђевић.

Osnovi sociologija i sociologija prava. Obavezan kurs na prvoj godini Pravnog fakulteta.

Курс је намењен студентима који у пролећном семестру школске 2023/24. године похађају вежбе из Кривичног права код асс. Иване Радисављевић.

Вежбе из предмета Кривично право. На курс се могу уписати студенти који су већ уписани на вежбе код Давида Вучинића према постојећем распореду.

Предавања из предмета Кривично право. Садржај курса биће ажуриран у складу са распоредом предавања (уторком, четвртком и петком). 

Моле се сви студенти да се упишу на курс који води руководилац вежби који им је компјутерски одређен.

На овом курсу неће бити постављани нови материјали нити нова обавештења. Материјале који су до сада постављани на овом курсу могу преузети сви студенти, без обзира на то код ког руководиоца вежби су распоређени. 



KuKurs je namenjen studentima druge godine osnovnih studija koji pohađaju pravosudno-upravni smer. Svake nedelje će biti postavljani materijali koji prate udžbenik iz Kriminologije i kojima se obrađauju ključne teme predmeta.

Portalu predmeta mogu pristupiti studenti Pravnog fakulteta koji su u skolskoj 2021/2022 godini upisani na II godinu osnovnih akademskih studija - smer poslovnopravni.

Pojam krivičnog procesnog prava

Pojam krivičnog postupka

osnovni šematski prikaz kroz faze tipičnog krivičnog postupka

Medjunarodno javno pravo predstavlja granu prava kojom se uređuju odnosi između subjekata međunarodnog prava, odnosno između država, međunarodnih organizacija i drugih jedinki od međunarodnog interesa. 

У оквиру овог курса објављиваће се материјали и презентације намењене студентима који вежбају предмет Међународно јавно право.

Upravno pravo - studijska grupa kod Vuka Cucića

Obavezni predmet na trecoj godini osnovnih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu

Vežbe iz Upravnog prava kod Vuka Cucića.

U okviru predmeta LJudska prava studenti imaju priliku da se na sveobuhvatan način upoznaju sa međunarodnim standardima u oblasti zaštite ljudskih prava. Kurs se sastoji iz dva dela. U okviru opšteg dela, izučavaju se pojam i klasifikacija ljudskih prava, implementacija ljudskih prava, načela pod kojima se uživaju ljudska prava, kao i univerzalni i regionalni mehanizmi zaštite ljudskih prava. Drugi deo posvećen je analizi svakog pojedinačnog prava iz korpusa ljudskih prava, kao i prava koja pripadaju naročito osetljivim kategorijama lica.Posebno je predstavljena praksa Evropskog suda za ljudska prava kojom se postavljaju standardi zaštite svakog pojedinačnog prava.

Pravo i pravda je kurs u na trećoj godini studija u okviru teorijsko-pravne nastavne grupe. Na predmetu se izučavaju klasični tekstovi pravne i političke filozofije koji se bave pitanjem odnosa između normativnog sistema koji nazivamo pravom i ključne vrednosti na koju je taj normativni sistem usmeren - pravde. Predavanja uključuju časove nastave u okviru kojih se izlažu osnove filozofsko-pravnih i filozofsko-političkih shvatanja prava, i gostujuća predavanja koja iz perspektive materijalne i formalne pravde razmatraju aktuelna, globalna ili lokalna pitanja.


8. април - 15. април 2020.

 

ГОВОРНИК

 

Пошто смо у претходним блоковима сагледали важност физилких особина беседника (пре свега излед и глас) и како о тим својствима треба повести рачуна, на ред долаз тзв. духовне особине беседника. Другим речима, ради се о различитим својствима која једна личност треба да поседује или да их стекне и усавршава, јер у великој мери од њих зависи успех његовог беседничког наступа.

први блок - духовне особине говорника (личност, personality)

Када се у уџбеницима реторике, али и public speaking уџбеницима говори о овим особинама, та листа је увек прилично дугачка. У питању су различити елементи који карактеричу личност говорника, који могу бити урођену, али тајна је у томе да на свакоме од њих донекле треба и радити. Неки људи и у свакодневном наступу су познати као шармери, занимљиви ликови, док су неки други помало досадни и „сморени", нединамични. Без обзира у коју категорију себе сврставате (а најчешће људи сами себе сврствају негде између те две крајности), малим радом на појединим елементима може се много постићи.

Увереност и знање.- Једна од најважнијих претпоставки за успешан говор је увереност у оно о чему се говори односно «убеђење», како то назива Нушић, и при том цитира Гетеа: «Ако беседа не потиче из душе, она и поред све своје лепоте, неће победити срца слушалаца». Увереност коју треба поделити са публиком, може се и мора темељити на личном искуству и на добром познавању предмета - знању. Зато увек треба за тему говора бирати тему у коју беседник уистину верује, која га мотивише и о којој жели да подели своје мисли са другима - наравно, да би их убедио.

Самоувереност (самопоуздање).- Из уверености скоро непосредно следи самоувереност. Публика већ на први поглед препознаје беседника који је сигуран у себе, и то не само у своје говорне способности, него и у заснованост онога о чему говори. Многи сматрају да се самопоуздање првенствено стиче сузбијањем треме, вежбом, и низом других формалних поступака. То је потпуно тачно, и о томе ће посебно бити речи. Али се при том не сме заборавити да се самоувереност заснива на садржини беседе у чију поруку беседник уистину верује. Тек то даје пуну сигурност беседнику. Због тога су увереност и самоувереност у директној корелацији.

Образовање.- Цицерон Цицерон и Квинтилијан сусматрали да је образовање једна од неколико најважнијих духовних особина беседника, мада public speaking приручници ову особину скоро и не помињу.  Колико год да је време у коме живимо убрзано и површно, и данас слушаоци поштују говорника из кога извире ерудиција, начитаност, раскошна општа култура. Говор таквих људи оставља повољан укупан утисак, изазива поверење код слушалаца, некад чак и дивљење. Познавање историје, политике, књижевности, уметности, филозофије, лексике, етимологије  - све су то лепе особине које могу бити корисне беседнику, јер ће на основу њих он бити у стању да говор учини занимљивијим, илустративнијим и уверљивијим. Пошто се те особине изграђују у дугом временском периоду, public speaking уџбеници нуде бржи излаз: утисак образованости се може постићи употребом разноврсних збирки цитата, мисли, изрека, сентенција, итд.

Задатак - научите још пет нових изрека са оног списка Цицеронових мудрости, који и овде понављамо:

Inter arma silent leges (Pro Milone 4, 10) - Док траје рат, закони ћуте.

Male parta, male dilabuntur (Philippicae II, 27, 65) - Злом стечено, злом пропада.

Omne malum nacens facile opprimitur: inveteratum fit plerumque robustius (Phillipicae V, 11, 31) - Свако се зло лако савлада у почетку, кад остари обично постаје снажније.

Pecunia nervus belli (Philippicae V, 2, 5) - Новац је нерв рата.

Mortem effugere nemo potest (Philippicae VIII, 10, 1) - Смрти нико не може утећи.

Posteriores cogitationes sapientiores solent esse (Philippicae XII, 2, 5) - Каснија размишљања су обично паметнија.

Ubi bene, ibi patria (Tusculanae disputationes 5, 37) - Домовина је тамо где је добро.

Salus populi, suprema lex (De legibus  3, 3, 8) - Спас народа је највиши закон.

Praeterita mutare non possumus - Прошлост не можемо изменити.

Amicus certus in re incerta cernitur (De amicitia 17, 64) - У несигурној ствари се показује сигуран пријатељ.

Cui dolet meminit (Pro Murena 20, 42) - Kога боли, тај се сећа.

Dubitando ad veritatem pervenimus - Сумњајући долазимо до истине.

Et monere et moneri proprium est verae amicitiae (De amicitia 6, 25, 29) - Особина правог пријатеља је да опомиње и да прихвата опомене.

Ex duobus malis minimum elegi (De officiis  3, 1, 3) - Од два зла изабери мање.

In plerisque rebus mediocritas optima est (De officiis 1, 36, 130) - Средина је најбоља у многим стварима.

Aequitas lucet per se(De officiis 1, 9, 30)- Правичност светли сама по себи.

Ne maior poena quam culpa sit (De officiis 1, 25, 89) - Нека казна не буде тежа од кривице.

Prohibenda maxime est ira in puniendo - При кажњавању, највише треба избегавати срџбу.

Nulla praecepta firma et stabilia (De officiis 1, 2, 6) - Ни једно правило није стално и непроменљиво.

Oderint dum metuant (De officiis 1, 28, 97) - Нека ме мрзе, само нека ме се боје.

Ut sementem feceris, ita metes (De oratore 2, 65, 261) - Како посејеш, тако ћеш жети.

Minime sibi quisque notus est (De oratore 3, 9, 33) - Свако себе најмање познаје.

Nosce te ipsum (Tusculanae disputationes 1, 22, 52) - Упознај самог себе.

Stultitia excusationem non habet (De oratore 1, 27, 125) - Лудост нема оправдања.

Тria videnda sunt oratori: quid dicat et quo quidque loco et quomodo - Говорник треба да води рачуна о три ствари: шта говори, на ком месту и на који начин

Темперамент и владање собом. - Темперамент беседника се директно одражава на његов говор. Још је Хипократ уочио постојање четири основна типа темперамента, на основу чега се људи деле на колерике, сангвинике, флегматике и меланхолике. Они који себе препознају као колерике и сангвинике, треба да раде на умиривању свог беседничког хабитуса (нарочито коришћењем цезуре), а флегматици и меланхолици ће постићи видан напредак уколико повећају динамику говора и сугестивност (снажењем темпа, гласности, интензитета, говором лица и тела, итд.).

Бес и гнев често одликују темпераментне особе, поготово на нашим просторима. Поготово после свега што се десило последњих деценија, многи људи су постали «шетајуће бомбе», особе снажних и плаховитих емоција, спремни да лако улазе у конфликт, па и да посегну за озбиљнијим оружјем но што је груба реч. Али, бес је велики непријатељ доброг говора, и не само тога. Гнев је почетак лудила, једна је од многобројних Цицеронових изрека (Ira initium insaniae), а и римски песник Хорације, као и Сенека, бес пореди са краткотрајним лудилом (Ira furor brevis est).[1] Зато је sophrosyne - самоконтрола била идеал коме се тежило у антици, зато је Шекспир опомињао да треба слушати свој разум, а не свој гнев, зато је Марк Твен на ту тему дао њему својствен савет:  када сте бесни, бројте до четири, а када сте много бесни, опсујте (али у себи). "Неказана реч је златна", упозоравао је и Толстој. Давно је речено да је човек господар неизговорене речи. А све се може рећи, само на пригодан начин. И кад вас неко наљути и желите да му одмах одговорите истом мером и на исти начин, сетите се старих мудраца.

други блок -сугестивност и духовитост

Ове две особине су вероватно најважније од свих претходних, али ипак само спој свих духовних особина даје најбољи резултат.

Сугестивност («говор из срца»).- Лако је рећи, а тешко је постићи. Сугестивност (persuasiveness) је доминантна особина коју очекује public speaking. Она доводи до највидљивијих резултата. То је, уосталом, врлина по којој се разликују добри и лоши глумци. А и у свакодневном животу, па и на нашим досадашњим face-to-face  часовима, били смо били сведоци до које мере је сугестиван наступ делотворан. Има људи који су по  својој природи веома сугестивни и, без икакве вежбе, убедљиво говоре о свим темама. Они који то нису, имају шансу: увежбавањем сугестивности могу се постићи одлични ефекти. «Ако хоћете да измамите сузу из мог ока, заплачите прво ви», сугерисао је римски песник Хорације својим колегама, али и беседницима. А и Квинтилијан је опомињао да само ватра може упалити ватру. Чак и најбољи садржај, изванредно сачињен текст, ако је изговорен без емоција и млитаво, осуђен је на неуспех. Зато, вежбајте сугестивност. Наравно, о овој особини и начинима на које се постиже сугестивност биће рећи и када се анализира трећи сегмент „беседничког тројства" - беседа и излагање беседе.

Задатак - станите пред огледало и изговорите пар реченица у којима питате декана „Када ће почети испитни рок и да то морате знати што пре". Поведите рачуна о томе да што израженије користите говор очију, гест, емотивност, мало осмеха...

Задатак: погледајте овај говор и нарочито обратите пажњу на говор очију и мимику, а размислите шта није добро у том говору. Како говорник користи цезуру, како гестове рукама?  

Духовитост и ведрина. - У свакодневној комуникацији свако ће радије поразговарати и поседети са особом која шири позитивне емоције и ведрину, која уме да се нашали, него са оном која је мрачна, намрштена и песимистична. Исти је случај и са беседничким јавним наступом. Слушаоци по правилу имају довољно проблема у свом животу, да им није потребан још и говорник који неће унети бар мало духовитости у свој наступ. Чак и о тешким темама се може говорити са одређеном дозом духовитости, ведрине и оптимизма. Тако ваља поступати поготово кад то тема беседе просто изискује. Има људи чија је природа таква да им осмех зрачи, а укупан психолошки статус преноси позитивну енергију и шири оптимизам. Али, има и оних других. То је она чувена разлика између песимисте и оптимисте, срочена у афоризам да исту чашу песимиста види као полупразну, а оптимиста као полупуну. А и велики енглески државник Винстон Черчил (1874-1965) је о томе оставио занимљиво запажање да песимиста види тешкоћу у свакој прилици, а оптимиста види прилику у свакој тешкоћи.

Као што је то случај и са другим духовним особинама, није лако од песимисте постати оптимиста, од смркнуте претворити се у веселу особу. Али, чак и депресивни људи, којих је нажалост све више, знају да буду веома духовити и занимљиви у друштву, трудећи се да своје проблеме бар не преносе на друге. Могуће је учинити крупније помаке у погледу свог психолошког статуса, или макар у томе како ће појединца околина да доживљава. Више веселих догађаја и анегдота, шала, вицева, духовитости и афоризама које ће беседник покушати да запамти и помене у адекватној прилици, више осмеха на лицу, оставиће неупоредиво повољнији ефекат на слушаоце него уколико се говорник препусти само својим негативним поривима. А и повратно, такав напор може постепено уносити мало ведрине не само у говор, него и у живот смркнутих. Уосталом, стиче се утисак да је Цицерон постао тако славан и велики говорник између осталог и због тога што је међу првима унео духовитост у своје беседе, чак и у оне где се дотле чинило да шалама нема места, нарочито у судски говор. Но, сигурно је да треба водити рачуна о врсти аудиторијума који треба претходно пажљиво проанализирати, па тек онда осмислити пар духовитости које ће постићи жељени ефекат. Ипак, веома се мора водити рачуна да се са духовитостима не претера, да се не преће у козерсто, глуматање, чак и неукус.Духовитост се не постиже само ефектима, већ и садржином говора. Врло озбиљне поруке се често најупечатљивије могу саопштити на духовит, понекад и помало саркастичан начин, који много више натера публику на размишљање и добро прихватање говора.

Задатак 1: погледајте један пример са веома престижног америчког такмичења у беседништву и донесите свој суд о том наступу. Довољна су само прва два-три минута да стекнете утисак -

Задатак 2.: сада погледајте говор једног нашег колеге са Такмичења у беседништву на Правном факултету, па упоредите та два наступа.

 


21. април – 27. април

6. недеља

 

ПРИПРЕМАЊЕ  ГОВОРА

            Два највећа изазова у припреми говора је прављење његовог концепта, пошто од тога у великој мери зависи успех наступа. Без плана говора, сачињеног макар само у глави, не треба изаћи за говорницу. Некада је довољно само минут-два, ако то ситуација налаже, да се само у основним цртама осмисли којим речима започети говор, које су основне тезе и аргументи, а нарочито која ће бити завршна реченица. Тај изазов је још већи код говора за чију припрему нема много времена – импровизованог говора. Ево неких назнака за те ситуације.

 

први блок – концепт говора

Концепт је драгоцена потпора сваког беседника, од студента на испиту, до политичара кад говори на телевизији. Он даје сигурност, повећава концентрацију, а што је најважније беседник елеминише непотребно меморисање и решава се бриге хоће ли током говора изоставити неку важну чињеницу, нарочито на почетку и на крају говора. Брига да ће у неком тренутку говорник заблокирати, уз концепт не постоји. Златно правило је да концепт беседе треба сачинити кад год је то могуће и имати га при себи за време излагања, макар да се за време говора ниједном у њега не погледа. Ако има мало времена, макар и пар идеја написаних на цедуљици могу бити од велике помоћи. А и иначе, концепт не сме бити преопширан, мора стати највише на једну страницу папира димензија мале свеске. Притом, та страница не сме бити претрпана, већ веома прегледна, само са најважнијим елементима.  

Највећа је грешка када неко под концептом сматра целокупан написани говор, који потом учи напамет. То је одлика несигурних говорника, који се лако одају по томе што првих неколико реченица изговоре гледајући у слушаоце, да би затим врло брзо поглед приковали за папир, скоро не дижући главу са њега. Њихово „беседништво” се претвара у читалачки час и успаванку за аудиторијум. Уместо да слуша, публика често покушава да преброји колико је још страница остало говорнику до краја. Колико тај начин презентације одузима вредност говору, свако је имао прилике да се увери слушајући такве предаваче или политичаре, поготово оне који нису сами ни саставили говор који држе. Они вештији и интелигентнији у том случају барем науче да одглуме спонтаност, чешће дижу поглед са текста и како-тако задржавају пажњу слушалаца. Али, чак и тада, могуће је да се изгубе у тексту, па настају мучне паузе и нервозно превртање папира.

Постоје, додуше, ситуације када се говор мора прочитати скоро од речи до речи, када је свака изговорена реч од велике важности и када је непрецизност у изражавању недозвољена. Таква је званична изјава неког функционера, портпарола или лица задуженог за односе са јавношћу – нарочито када потом треба да буде објављена у писменој форми. Такво је  обраћање председника државе парламенту, завршна реч на суду, научно или стручно саопштење и слично. У „обичном“ животу је то ређе, али када је нека ситуација посебно важна или деликатна за говорника, није сасвим забрањено да направи екстензиван концепт говора. Али, тада је неопходно да се тај текст добро проучи и више пута прочита, како би барем само изнођење говора било течно, сугестивно и живахно, а не круто, умртвљено и монотоно. У тим приликама је најважније да се најважнији делови говора добро науче, па да интерпретација буде спонтана - ту су од помоћи цезуре, повремени контакт очима са слушаоцима, промена темпа и наглашавање кључних места, тако да све то ипак бар мало заличи на природан говор, а не на читалачки час. Због бројних опасности и недостатака овог начина саопштавања, у случају када се говор чита треба да буде што краћи, јер обично његово саопштавање траје дуже него што писац таквог концепта мисли. Нпр. једна страна А4 концепта писаног фонтом Times New Roman 12, прореда 1,5, ако се интерпретира како треба, уз адекватне цезуре и смирено, траје по правилу близу пет минута.

Ипак, такав комплетни концепт, тачније написани цео говор, треба избегавати. Говор се тада често претвара у рецитовање сопственог текста, механичко преслишавање самог себе, тако да говорник делује као робот програмиран да говори. Иако понекад покушавају да тај нежељени ефекат превазиђу променом ритма, коришћењем цезуре, осцилацијама у гласности, у великом броју случајева беседници – почетници су у толикој мери зависни од наученог текста да се током говора непрестано осећа њихов страх да нешто не забораве, па говоре као да једва чекају да се наступ оконча. Ту нема „вођења душе” аудиторијума, нема сугестивности, нема убедљивости. Тад је од концепта већа штета него корист.

Друга врста концепта је  када се у њему бележе читави реченични склопови, нотирају се неке кључне мисли и фразе у целости. То публика мање примећује и више верује говорнику. Овакав концепт је плод озбиљне припреме. На папир се, међутим, стављају само најважнији делови или елементи говора, а нарочито кључна места која беседник намерава да нарочито снажно формулише, чињенице које не треба да памти да не би оптерећивао меморију (кратки цитати, статистички подаци) и слично.

По правилу, овакав концепт би требало да садржи неколико уводних реченица којима беседник намерава да започне говор. Такав приступ доноси додатну сигурност, јер се понекад може десити да због треме у моменту изласка на говорницу, када је узбуђење на врхунцу, меморија сасвим откаже и паралише беседника. Феномен tabula rasa се лако превазилази само једним погледом на прегледно сачињен концепт, који није потребно ни читати, већ се само у једном трену осмотре прве реченице. Сигурност која ће се, захваљујући таквом концепту, осетити и испољити на почетку говора, пратиће и даље излагање. Па чак и Квинтилијан, који у складу са античком традицијом, подразумева да треба написати цео говор, указује да, када за то нема времена, треба забележити «само оно што је најпотребније, и то углавном почетак говора»

            Најпожељнији је концепт који ће садржати написаних пар уводних реленица, потом основне тезе говора,као и неколико реченица за крај говора.

 

Затдатак – направите концепт за говор на тему „Колико вреди е-настава?“ и пошаљите га на мејл једном од нас двојице.

 

други блок – импровизовани говор

 

            Импровизовани говор је прави изазов за беседнике, и у животу и на такмичењима у беседништву. Обично се каже да је то говор који се изговара ex tempore, на лицу места, у реалном времену без припреме, ипак то није увек тако. И на такмичењима у беседништву тема се добије нешто раније, тако да увек може да се нађе који минут да се направи добар, кратки концепт. Ако живот наметне ситуацију да мора да се у некој прилици заиста говори одмах, чак и тада треба мало промислити пре него што се започне са говором.

Охрабрује сазнање модерних учитеља говора да сваки просечно интелигентан човек може одржати добар изненадни говор. Да би се то лакше остварило, потребно је развити способност течног изражавања. Чарли Чаплин је у кругу својих пријатеља, скоро свако вече током две године, играо корисну друштвену игру: свако од присутних би из помешаних цедуљица на којима су исписане разне непознате теме извукао једну за себе, одмах би устајао и без припреме о њој говорио. Карнеги тврди да се на тај начин и на њему сличне одлично може увежбати сасвим изненадни, импровизовани говор. Такве вежбе су погодне за групе у којима би сваки учесник написао наслов неке теме, а потом би свако импровизовао говор на тему коју извуче.

Најбоље је импровизовани говор  започети упечатљивим примером (али и неком мудрошћу, пословицом, анегдотом), из њега треба извући поенту у што краћим и јаснијим потезима (указујући слушаоцима на то шта треба да чине, ако је, на пример, реч о говору којим се они подстичу на деловање) и све то поткрепити на крају доказима, не претерано бројним, али снажним (уз објашњење које су предности предложене идеје). Сви ови савети, спасоносни за оне који морају да одрже импровизовани говор, важе много шире и могу се примењивати и на друге, припремљене беседе.

Потпуно изненадни импровизовани говор није баш тако честа појава. Понекад се при одласку на неки састанак, скуп, прославу и сл. ипак може очекивати да ће се, можда, доћи у ситуацију да треба говорити. А и код изненадног, правог импровизованог говора понекад остаје неколико минута од најаве да ће неко говорити до почетка његовог излагања, па се то кратко време може искористити пре свега за концентрисање на предмет, хитро стварање мисаоног концепта, а можда и за записивање две-три носеће речи. Модерни учитељи public speaking саветују да се чак и време док се излази за говорницу продужи спорим ходом, како би се добио који тренутак више за размишљање. Неколико главних савета за импровизовани говор су:

Прво и најважније, не треба дозволити да емотивни набој и бес, уколико је импровизовани говор изазван неким непријатним узроком, одузме моћ рационалног понашања. Успех сваког говора, а нарочито импровизованог, у највећој мери зависи од психолошког статуса говорника – смирености, сталожености и што мање треме. То је још важније када непосредан изазов у беседнику изазове буру емоција. Међутим, и сваки други прави импровизовани говор, чији повод не изазива гнев и потребу да се одмах оштро одреагује, по правилу бар мало усталаса говорниково ментално стање и „подигне адреналин”, баш због тога што је заиста сасвим изненадан (на пример, када говорник неочекивано буде позван да одржи здравицу). Из тих разлога је најважније да беседник сачува хладнокрвност и без видљиве нервозе заузме сигурну и опуштену беседничку постацију.

Друго, треба преломити потенцијално негативан став и страх од импровизованог говора, сугеришући себи да се у основи он не разликује много од свакодневне комуникације, коју свако успешно обавља без треме. Уз то, говорник треба себе да окуражи сазнањем да аудиторијум има мања очекивања од такве беседе.

Треће, што је већ поменуто у вези са концептом, неопходно је искористити сваки расположиви тренутак, чак и време док се излази за говорницу, да се усредсреди на главну идеју говора, а нарочито на прву реченицу којом ће беседа започети. Даље, важно је да се говор усмери само на једну или две главне идеје, а никако да меандрира између више њих, тако да се ни једна не истакне довољно. Уз то, велико олакшање може бити уколико су пажљиво саслушани претходни говорници, а поготово ако су при том вођене и прибелешке, тако да се беседа може ослонити на неке елементе из говора претходника.

Четврто, импровизовани говор треба да буде кратак (јер ограничено време за припрему не омогућава да се много тога може осмислити), а то ће га учинити ефектним. И коначно, вероватно и најважније: прави импровизовани, impromtu говор треба што чешће вежбати, јер се на тај начин отклања страх од импровизовања и стиче неопходна беседничка рутина.

 

 

ЗАДАТАК: погледајте импровизаторски говор на XXIII Такмичењу у беседништву на Правном факултету (налази се на самом почетку 2. сата снимка) и покушајте да сагледате које су његове основне врлине, а које су мане.

Ако имате довољно времена, погледајте цело такмичење, јер је на њему било одличних беседа и такмичара.


Parlamentarno pravo predstavlja kurs namenjen studentima III godine Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Opcioni kurs za studente treće godine

Курс се састоји у објашњењу основних елемената Малолетничког кривичног права, према систематици уџбеника проф. др Милана Шкулић, Малолетничко кривично право, Правни факултет Универзитета у Београду и "Службени гласник". Београд, 2011. 

Објашњавају се сви аспекти Малолетничког кривичног права, како материјалног, тако и процесног, али  и малолетничког извршног кривичног права, а такође се адекватна пажња поклања и основним моделима поступка према малолетницима и система малолетничког кривичноправног система у упоредном кривичном праву за малолетнике

Испиттну материју на основним студијама не чини цео садржај уџбеника, који има и карактер сложене и обимне научне монографије, већ само они делови текста књиге који се односе на позитивномалолетничко кривично материјално и кривично процесно право, те део који се односи на појам малолетничког кривичног права и основне моделе поступка према малолетницима у упоредном кривичном праву. 

Krivično izvršno pravo

Предавање се односи на основне кривичноправне и кривичнопроцесне аспекте организованог криминалитета, а у одређеној мери се пажња поклања и криминолошко-феноменолошким особеностима организованог криминалитета, као и основним правилима откривања, разјашњавања и доказивања кривичних дела која су у сфери организованог криминалитета. 

Organizovani kriminalitet kao istraživački problem

Studenti sa kojima postoji dogovor da pripreme referate iz Prava lokalne samouprave bi trebalo da se uključe u rad ove grupe, kako bismo mogli da se dogovorimo o podnošenju referata u pisanoj formi.

САОБРАЋАЈНО ПРАВО

Студијски програм :основне академске студије

Назив предмета:  Саобраћајно право

Наставник:Др Небојша Јовановић, Др Светислав Јанковић

Статус предмета:изборни предмет na трећој години ОАС, шести семестар

Број ЕСПБ:3

Услов:нема

Циљ предмета:стицање основних знања о Саобрајаћном праву, његовој улози у правном систему, односу са другим гранама права, те основним појмовима саобраћаја и саобраћајног права. При томе је нагласак на организациономи имовинскоправном режиму саобраћаја, а не о безбедносном режиму. Циљ је да се студентима пружи основно знање о уговору о превозу ствари и одговорности превозиоца у свим гранама саобраћаја, а не и о уговорима о превозу путника и пртљага.

Исход предмета оспособљавање студената да владају основним установама саобраћајног права што представља ваљану основу за доцније бављење саобраћајним правом у пракси

Садржај предмета:

УВОД У САОБРАЋАЈНО ПРАВО

САОБРАЋАЈ - појам, значај, назив, врсте, особине, употребљивост саобраћајних грана,

САОБРАЋАЈНО ПРАВО - појам, значај, назив, предмет, садржина, метод, особине, начела, место у систему права, извори (врсте, међународни извори, домаћи извори)

ЈАВНО САОБРАЋАЈНО ПРАВО

ОРГАНИЗАЦИЈА САОБРАЋАЈА - сабораћајни систем, чиниоци саобраћаја (врсте, саобраћајнице, превозна средства, саобраћајна средишта, превозиоци), организација домаћег саобраћаја, организација међународног саобраћаја (уводна разматрања, међународне организације у саобраћају, провоз /транзит/, извоз услуга превоза)

ИМОВИНСКО САОБРАЋАЈНО ПРАВО

УВОДНА РАЗМАТРАЊА, ДЕЛОВИ, СТВАРНА ПРАВА

УГОВОРИ О ПРЕВОЗУ - појам уговора, лица код уговора, сврха уговора, природа правила, битни састојци уговора, закључење уговора, превозне исправе, особине уговора, правна природа уговора (основна разматрања, трговинскоправна природа, грађанскоправно порекло), врсте уговора, испуњење уговора, престанак уговора (повлашћење наручиоца, право на одустанак)

УГОВОР О ПРЕВОЗУ СТВАРИ

појам уговора и обавезе уговорника

обавезе превозиоца - постављање возила, пријем ствари, преглед ствари, укрцај /утовар/, издавање превозне исправе, превоз /путовање/, чување робе, заступање корисника превоза, извршавање налога, издавање ствари, предаја ствари примаоцу

обавезе пошиљаоца - наручивање возила, предаја ствари, обавештавање превозиоца о пошиљци, чување ствари, исплата превознине, награда за додатне услуге, накнада трошкова, залога

одговорност превозиоца ствари - врсте одговорности, особине превозничке одговорности, сужено поље примене, случајеви превозничке одговорности (штетни случајеви, губитак ствари, оштећење ствари, закашњење, стицај штета), пооштрење одговорности, основ одговорности (појам и значај основа, врсте основа, објективна одговорност, разлози ослобођења од одбјективне одговорности, субјективна одговорност, ослобођење од претпостављене субјективне одговорности, основ одговорности по гранама саобраћаја), рецептна и скриптурна одговорност, олакшано искључење одговорности, ограничење одговорности (основни појмови, начини ограничења, оправдање начела ограничене одговорности, врсте ограничења и начини одређивања границе, ограничење висине штете, ограничење делом имовине), обрачунска јединица, неограничена одговорност, одговорност за помоћнике, одговорност помоћника, једнострана принудност правила о превозничкој одговорности, утврђивање штете (појам и значај, начини утврђивања штете на ствари), накнада штете (особености одштете у саобраћају, облик накнаде штете), премет обавезе накнаде штете, утврђивање висине штете, остваривање права на накнаду штете), одговорност пошиљаоца

ПРЕВОЗ СА ВИШЕ ПРЕВОЗИЛАЦА - сложени превози, збирни превоз, превоз путем стварног превозиоца

двојни превоз - појам и структура односа, разграничења од сличних превоза, права, обавезе и одговнорност превозиоца (три односа - однос у главном превозу, однос у допунском превозу, однос корисника главног превоза са допунским превозиоцем)

узастопни превоз - појам, разграничење и терминологија, организовање, учесници и структура односа, одговорност превозиоца (основна правила, одговорност у превозу путника по гранама превоза, одговорност у превозу ствари по гранама превоза, ограничење одговорности), право регреса (особена правила, поједине гране саобраћаја), наплата и деоба превознине

            мешовити превоз - појам, разлог појаве и правни проблеми (контејнеризација, тешкоће), правни извори, могући начини решења проблема, предузетник, системи одговорности предузетника (набрајање, систем сопствене одговорности, систем мреже, систем јединства, систем мешовите одговорности), основ предузетникове одговорности, искључење одговорности предузетника, трајање одговорности, висина одговорности (раниице одговорности, неограничена одговорност, одговорност за закашњење, одговорност за помоћнике, регрес, застарелост и једнострана принудност, мешовити превоз лебделицом

Литература:

Обавезна;

Небојша Јовановић, Саобраћајно право (општи део), Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2017

Број часова  активне наставе

Теоријска настава:  30

Практична настава:  нема

Методе извођења наставе: предавања и вежбе

Оцена  знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе

поена

Завршни испит

поена

настава-предавања

10

усмени испит

90

студијска група

-

Вежбе

-

колоквијуми

-

успешно одбрањен семинарски рад

          -

остале активности по оцени испитивача

          -

Изборни предмет "Србија у међународним односима".

Вежбе из Трговинског права ће се одржавати у просторијама Правног факултета универзитета у Београду. Сврха вежби јесте да полазници стекну употребљиво знање из области Трговинског права како би не само успешније положили испит, него како би им се сама област ове гране права учинила занимљивијом, приступачнијом и памтљивијом. Суштина рада на вежбама ће бити динамичан однос између руководиоца вежби и полазника тако што ће полазници узимати активно учешће у раду кроз непосредан рад на тражењу решења случајева из привредне праксе, раду у мањим групама на пројектима у које их руководилац упути, те радом периодичних колоквијума као методе провере знања. 

Kroz ovaj kurs ćemo obraditi osnovne radnopravne i socijalnopravne institute. Cilj prezentacija jeste u tome da ukažu na ključne pojmove i pitanja na koja je potrebno obratiti posebnu pažnju prilikom pripreme ispita iz predmeta Radno pravo. 

Студијска група из предмета Пореско право - проф. др С. Костић

Циљ курса је да студентима обезбеди основна знања из арбитражног права и оспособи их за примену стечених знања у каснијој пракси. Нагласак је на критичком приступу постојећим законским и упоредним решењима, као и проучавању богате домаће и стране арбитражне праксе. Студенти треба да стекну увид у начин на који се одвија арбитражни поступак, предности и мане таквог решавања спорова, као и кључне (ризичне) аспекте на које ваља обратити пажњу како би се у потпуности искористиле предности арбитраже као алтернативе судском решавању спорова.

Uvod u filozofiju prava upoznaje studente sa osnovnim pravcima u pravnoj filozofiji, najvažnijim misliocima i njihovim stanovištima, i upućuje studente u filozofska razmatranja osnovnih pravnih pojmova, pitanja i problema.

Социјално право је изборни предмет на четвртој години основних студија, а студентима обезбеђује основна теоријска знања о циљевима и правним инструментима заштите од социјалних ризика, уз оспособљавање за разумевањесистема обавезног социјалног осигурања и социјалне заштите у Републици Србији.У том смислу се као основни исход предмета појављује упознавање студената с кључним правним и основним ванправним аспектима социјалне сигурности, као и њихово оспособљавање за правилно и потпуно разумевање социјалног права као инструмента социјалне правде и друштвене кохезије.

Садржајем курса обухваћене су следеће тематске јединице: Појам и предмет социјалног права; Потреба за социјалном сигурношћу; Појам и врсте социјалних ризика; Историјски развој заштите од социјалних ризика - недиференцирани методи заштите (приватна помоћ, штедња, премијско осигурање, грађанскоправна правила о одговорности за штету); Концепције заштите од социјалних ризика (Бизмарков и Бевериџев модел и њиховекомбинације); Извори социјалног права; Међународно уређивање заштите од социјалних ризика; Социјално осигурање, социјална сигурност, социјална заштита (одређење и разграничењепојмова); Појам, елементи и субјекти социјалноправног односа; Социјалне престације; Пензијско и инвалидско осигурање; Здравствено осигурање; Осигурање за случај незапослености; Добровољно осигурање од социјалних ризика; Борачко-инвалидска заштита; Социјална помоћ.

Курс треба да студенте упозна студенте са основним вештинама наступа пред националним и међународним судовима и арбитражама. У том смислу, курс представља својеврсну надградњу општег курса из умећа беседништва. Додатно, у зависности од правне области из које се изводи симулација суђења, курс је замишљен да студентима омогући продубљену анализу конкретне правне области. Нагласак је на проучавању упоредноправних решења, и, нарочито, судске и арбитражне праксе. Припрема за учешће на националним и међународним такмичењима из симулације суђења, саставни је део курса.

Osnovni cilj "Tehnika tumačenja prava” jeste da studente koji pohađaju kurs obuči za a) prepoznavanje iskorišćenih tehnika tumačenja u pojedinačnim pravnim aktima i za b) korišćenje tehnika tumačenja radi utvrđivanja mogućih normativnih značenja pravnih tekstova.

Studenti su sposobni da prepoznaju iskorićene tehnike tumačenja u pojedinačnim pravnim aktima i da iskoriste različite tehnike tumačenja radi utvrđivanja značenja pravnih tekstova. Studenti razlikuju jezičko, sistemsko, istorijsko i ciljno tumačenja i imaju razvijenu sposobnost jezičkog, sistemskog, istorijskog i ciljnog pristupa pravnom tekstu.

На овом курсу, професор Бранко Ракић ће заједно са асист. Маријом Влајковић објављивати задатке који се односе на материју и садржај часова из Међународних односа 2022. године. 

Све задатке можете "качити" у документу у оквиру одговарајућег задатка који ће бит задаван у току наредних недеља. 

Задатке који сте предали путем мејла професору Ракићу, не морате поново "качити" на Мудл. 

Срдачан поздрав свима

Асс. Марија Влајковић

Економска анализа права је изборни предмет четврте године  намењен студентима  који желе да продубе постојеће знање економије и боље разумеју економски аспект кључних правних института.

Овај курс омогућује студентима упознавање са основним појмовима и институтима права међународне трговине; сагледавање међународног пословног промета у свом тоталитету од правила којима држава регулише послове међународног економског промета до правила која проистичу из самог правног посла, укључујући правила решавања спорова; стицање практичних знања неопходних за бављење овом материјом.

Новим наставним планом Правног факултета Универзитета у Београду на IV години основних академских студија, у VIII семестру, предвиђена је као наставна обавеза  правна пракса и то као Пракса у правосуђу и управи или Пракса у привреди, која носи 3 ЕСПБ бода.

Пракса је обавезна за све студенте који су IV годину студија уписали почев од школске 2012/13. године, а који су студије уписали 2006. године или касније.


Predavanje je dostupno na linku

https://youtu.be/tvXTc5RfuyE


Kurs je namenjen studentima master studija na Krivičnopravnom podmodulu  i trebalo bi da im omogući savladavanje najbitnijih pitanja kojima se bave Kriminologija i Pravo izvršenja krivičnih sankcija

Основни појмови малолетничко кривичног права

Основне теме из кривичног процесног права 

Курс има за циљ да студенте упозна с правном природом економских и социјалних права и условима и препрекама за њихово делотворно остваривање и заштиту. Студенти се, у том смислу оспособљавају и за својеврсно вредновање радног и социјалног законодавства у светлу гарантија права на (достојанствен) рад, права на правичне услове рада, права на заштиту од неоправданог отказа, права на социјалну сигурност, као и права жена, деце и особа с инвалидитетом на посебну заштиту. Осим тога, у оквиру курса разматрају се и услови и препреке за делотворно уживање грађанских слобода и права на месту рада, као и строги услови за њихово изузетно ограничавање, а у светлу концепције о међуповезаности и недељивости људских права. У том смислу ће под окриљем курса бити анализиране и меродавне пресуде Европског суда за људска права и Европског суда правде (Суда правде Европске уније), као и "јуриспруденција" уговорних надзорних тела (Комитета за економска, социјална и културна права, Комитета експерата за примену конвенција и препорука Међународне организације рада, и Европског комитета за социјална права).

Други део курса посвећен је правној природи радног односа, те ће студенти бити у прилици да се упознају с кључним концецијама радног односа (уговорна, институционална, статусна и мешовита концепција), као и с потребом преиспитивања њихових основних поставки у светлу промена које се дешавају у свету рада,. Исто вреди и за све битне елементе радног односа, посебно за правну субординацију и (управљачку, нормативну и дисциплинску) власт послодавца, будући да радно право тежи помирењу послодавчевих овлашћења с правима и слободама запослених. Како је одређивање мере у којој ова права и слободе изузетно могу бити ограничени један од централних проблема савременог радног права, под окриљем курсаразматра се и питање мере у којој власт послодавца (и његова слобода предузетништва) може бити ограничена због остваривања права и слобода запослених.

Uz deo knjige Kriminologija (XV izdanje) koji se odnosi na izvršenje krivičnih sankcija i deo knjige Pravo izvršenja krivičnih sankcija (VI izdanje) u kome se izlaže o odredbama ZMUKD koji ovu materiju regulišu u našoj zemljii, imati u vidu i ove tekstove.